Jednodnevni izlet: (Ne)poznata Mađarska

TRANSLATE

Jednodnevni izlet: (Ne)poznata Mađarska

Nacionalni istorijski spomen-park Opustaser udaljen je oko 50 km od srpsko-mađarske granice, desetak kilometara istočno od starog puta Segedin-Budimpešta, i pruža niz sadržaja gotovo podjednako zanimljivih i deci i starijima, pa zato može da posluži kao mesto za pravi porodični izlet.

 

Koliko li je naših ljudi u vreme sankcija devedesetih godina prošlog veka samo projurilo kroz Mađarsku u želji da se nekako dokopa budimpeštanskog aerodroma Feriheđi i odatle što pre poleti u svet, ili da u beskrajno zamornim putovanjima autobusom stigne do Austrije, izbegavajući tako Hrvatsku i Sloveniju, ili da u mađarskim samoposlugama nabavi sve ono što je nedostajalo ili bilo preskupo u domaćim! Neki su na davnim osmomartovskim izletima ili školskim ekskurzijama upoznali Budimpeštu, ali je ipak većini naših građana, bez obzira na geografsku blizinu, Mađarska ostala prilično nepoznata zemlja. Probajmo da to malo promenimo - recimo, izletom u Opustaser (Opusztaszer).
Nacionalni istorijski spomen-park Opustaser udaljen je oko 50 km od srpsko-mađarske granice, desetak kilometara istočno od starog puta Segedin-Budimpešta, i pruža niz sadržaja gotovo podjednako zanimljivih i deci i starijima, pa zato može da posluži kao mesto za pravi porodični izlet.

KRATKA ISTORIJA
Prvo malo istorije: po predanju, kada su 896. mađarska plemena došla u Panonski basen, njihovi predvodnici organizovali su skup na kome su se dogovorili kako da podele novoosvojenu teritoriju i urede međusobne odnose. Najstariji zapis o tom događaju nalazimo u hronici Gesta Hungarorum, koju je anonimni autor napisao oko 300 godina kasnije. Jasno je da istinitost te priče nije moguće proveriti, a pogotovo nije moguće identifikovati tačno mesto gde se sve to dogodilo.
Na mestu današnjeg nacionalnog parka, u 12. veku podignut je benediktinski manastir, koji je, zajedno sa okolnim naseljem, porušen u ratovima s Turcima u 16. veku. Arheološka iskopavanja oko ostataka manastira izvedena u drugoj polovini 19. veka, između ostalog, iznela su na svetlo dana i čitavo groblje prvih mađarskih naseljenika, što je neke navelo na pomisao da ovo mesto povežu s predanjem o već pomenutom sastanku plemenskih vođa. U sklopu obeležavanja hiljadu godina od dolaska Mađara u Panoniju, 1896. podignut je spomenik, a započete su i pripreme za izgradnju memorijalnog parka, ali nije mnogo urađeno, kako zbog nedostatka sredstava, tako i zbog svetskih ratova.
I komunisti su bili osetljivi na simbolični značaj Opustasera, tako da su ovo mesto izabrali za prvu svečanu podelu dokumenata o prenosu vlasništva nad zemljom seljacima u okviru agrarne reforme. Izgradnja parka počela je 1970, da bi najzad bio otvoren 1995, s tim što su i kasnije dodavani novi sadržaji.

NAJZANIMLJIVIJI SADRŽAJI
Ima ih prilično: asfaltirana staza od ulaza vodi ka već pomenutom spomeniku s kraja 19. veka, a levo od njega vidi se okrugla zgrada Rotunda u kojoj se nalazi Ciklorama Dolazak Mađara u Panoniju. Reč je o slici monumentalnih dimenzija (visina 15 m, dužina 120 m, prečnik 38 m), koju je Arpad Festi (Feszty) uz pomoć još nekoliko slikara naslikao 1894. Specifičnost ovakvih slika, veoma popularnih krajem 19. i početkom 20. veka, jeste u tome što su postavljene sa unutrašnje strane neke vrste velikog cilindra, tako da potpuno okružuju gledaoce, koji ih posmatraju s platforme u sredini tog cilindra; predeo koji se nalazi bliže posmatračima i predmeti u njemu jesu trodimenzionalni i postepeno se stapaju sa slikom, čineći iluziju prostora još uverljivijom. Poseta Ciklorami organizuje se u grupama na svakih 30 minuta.
U prizemlju Rotunde nalazi se još nekoliko manjih izložbi: Promenada 1896. (rekonstrukcija izgleda ulice u malom i velikom mađarskom gradu krajem 19. veka, s realistično napravljenim izlozima radnji i figurama prolaznika), izložba voštanih figura ličnosti iz mađarske istorije i kopija kruna, kao i jedna antropološka izložba o tome kako stručnjaci rekonstruišu crte lica na osnovu kostiju lobanje.
Iza Rotunde je lepo veštačko jezero sa izložbom o izgradnji čamaca i ribarstvu (kupanje nije dozvoljeno), a u blizini su i ruševine manastira o kome je već bilo reči; ostaci starih zidova zaštićeni su savremenim ciglama, tako da na prvi pogled čitava struktura deluje kao novogradnja.

Malo dalje nalazi se niz građevina koje je projektovao pionir organske arhitekture u Mađarskoj Đerđi Čete (Gyorgy Csete), inspirisan jurtama prvih nomadskih doseljenika. U njima se nalazi izložba Čovek i šuma čiji najzanimljiviji eksponat predstavlja presek stabla mamutske sekvoje stare oko 1.800 godina, s prečnikom od 6,3 m, debljine 0,8 m i težine 7,5 t.
Tu je i muzej sela s kućama i drugim zgradama uobičajenim za seoska gazdinstva južne Mađarske (neke su originali preneti s raznih lokaliteta, a neke su novoizgrađene kopije), a tu su i vetrenjača, škola, pošta, seoska prodavnica (gde možete kupiti razne starinske kolače, svilene bombone, šećerne luše i slično), pa čak i mala železnička stanica s vozom uskog koloseka (koji, nažalost, služi samo kao nepokretni eksponat). Unutrašnjost ovih zgrada potpuno je opremljena autentičnim nameštajem i drugim predmetima iz domaćinstva i može da se razgleda, tako da vam se čini kao da ste se vremeplovom vratili oko jedan vek unazad. Tu su i radionice seoskih zanatlija, gde se vikendom organizuju demonstracije starih zanata.
U obližnjem Parku nomada (bez obzira na ime, to je samo jedan od sadržaja u okviru parka Opustaser, a ne poseban park) dvaput dnevno (u 11.30 i 14.30) prikazuju se razne jahačke veštine i gađanje lukom i strelom.
Tokom letnjeg perioda organizuju se tematski vikendi s nastupima folklornih grupa, sajmovima zanatstva, srednjovekovnim viteškim turnirima i predstavama istorijskih bitaka (za detalje pogledajte program događaja na sajtu parka).
PRAKTIČNI SAVETI
KAKO STIĆI AUTOMOBILOM?
Iako postoji mogućnost korišćenja lokalnih autobusa i vozova, oni su interesantni samo za one posetioce koji u Opustaser dolaze iz Segedina i okoline, tako da je za sve druge jedina realna opcija dolazak automobilom.
Da biste uspeli da vidite sve navedeno (a za to će vam biti potrebno bar četiri sata), veoma je važno da krenete rano, najkasnije oko sedam ujutro, jer vas, ako krećete iz Beograda, čeka 250 km puta. Vodite računa o tome da se tokom nekih letnjih vikenda, zbog talasa onih koji se vraćaju sa odmora ili tek na njega idu, na prelazak granice na Horgošu čeka i po nekoliko sati. Zbog toga je dobro da znate da u blizini postoje i drugi granični prelazi ka Mađarskoj: Kelebija i Đala (ovaj drugi leti radi od 8.00 do 18.00 i mogu ga koristiti samo srpski i mađarski državljani).

Ali, većina će najverovatnije preći granicu na Horgošu. Nema nikakve potrebe da nastavljate dalje pravo autoputem M5 prema Budimpešti, tim pre što treba kupiti i vinjetu za najmanje četiri dana, već odmah posle policijske i carinske kontrole i kućica u kojima se prodaju vinjete (tu postoji i menjačnica), skrenite desno na stari put 5 za Budimpeštu (koji se ne plaća) - pravac je Reske (Roszke, prvo pogranično mesto u Mađarskoj) i Segedin (Szeged), a posle samo sledite pravac za Budimpeštu. Mađarski putevi veoma su kvalitetni, a vertikalna signalizacija odlična, pa nema opasnosti da zalutate, tako da vam GPS nije neophodan. Ukrštanja s drugim putevima u istom nivou obično su rešena kao kružni tokovi. Zapamtite da su pojas, upotreba svetala tokom dana van naseljenih mesta i nalepnica SRB obavezni.
Na izlasku iz Segedina s desne strane nalazi se tržni centar (Cora, Praktiker, Metro) gde postoje menjačnice i bankomati.
PREDAH UZ KOLAČE
Put dalje vodi preko Balastje (Balastya) do Kišteleka (Kistelek), mesta u kome se na jednom malom kružnom toku, s fontanom u sredini, desno odvaja put za Opustaser. Ako vam je potreban predah, umesto desno, skrenite levo i ponovo u prvu ulicu levo i naći ćete se s leve strane pred poslastičarnicom Palma s dobrim i jeftinim kolačima.
A KADA STIGNETE...
Opustaser je udaljen od Kišteleka devet kilometara. Na samom ulazu u mesto skrenite desno, pa opet levo - samo pratite table s natpisom na braon osnovi - i stigli ste do parkinga (plaća se!) pred ulazom u park. Prilikom kupovine ulaznica obratite pažnju na sadržaje, jer postoje razne kombinacije. U svakom slučaju, jeftinije je kupiti kombinovane karte, nego da plaćate za svaki sadržaj posebno.

GDE RUČATI?
Pošto ćete posle obilaska parka sigurno biti gladni, mogli biste da svratite u Seri čardu (Szeri Csarda), nekih 200 metara pre ulaza u park. Ambijent je uređen u maniru drumske kafane iz 19. veka, izbor jela je veliki, tako da vam neće biti lako da odaberete; svakako probajte lokalno belo vino kevedinku (kovidinka). Za muziku će se pobrinuti umetnici na citri, koji subotom i nedeljom sviraju u vreme ručka. Ručak (supa, glavno jelo, salata, desert) košta oko 2.400 forinti po osobi (9,07 evra ili oko 907 dinara).
Bržu i jeftiniju alternativu ručku u čardi (ali bez imalo mađarske atmosfere) predstavljaju grčki, italijanski i kineski restorani brze hrane u već pomenutom hipermarketu Cora na ulazu u Segedin, a tamo ćete verovatno ionako stati na povratku zbog kupovine.
OBAVEZNI TROŠKOVI (ZA ČETIRI OSOBE)
Gorivo (benzin, potrošnja 7 l na 100 km)                              4.200 dinara
Putarina u Srbiji                                                                    1.140 dinara
Parking u Opustaseru (500 forinti, 1,9 evra)                         190 dinara
Ulaznice za Opustaser (4 x 3.500 forinti, 13,22 evra)          5.288 dinara
UKUPNO                                                                             10.818 dinara
Cene ulaznica za Opustaser variraju od 2.200 forinti (8,31 evra, oko 831 dinar) do 5.500 forinti (20,79 evra, oko 2.079 dinara) u zavisnosti od sadržaja, pri čemu ona od 3.500 forinti (13,22 evra, oko 1.322 dinara) obuhvata najzanimljivije.
KORISNE INFORMACIJE
Sajt Opustasera:         www.opusztaszer.hu
Radno vreme:             svakog dana               od 9.00 do 18.00        (od 1. aprila do 31. oktobra)
                                 utorak-nedelja          od 10.00 do 16.00      (od 1. novembra do 31. marta)